1904 — Из сборника "Короли и капуста"
O'Henry — William Sydney Porter
Cupid's Exile Number Two - Еще одна жертва купидона
The United States of America, after looking over its stock of consular timber, selected Mr. John De Graffenreid Atwood, of Dalesburg, Alabama, for a successor to Willard Geddie, resigned.

Without prejudice to Mr. Atwood, it will have to be acknowledged that, in this instance, it was the man who sought the office. As with the self-banished Geddie, it was nothing less than the artful smiles of lovely woman that had driven Johnny Atwood to the desperate expedient of accepting office under a despised Federal Government so that he might go far, far away and never see again the false, fair face that had wrecked his young life. The consulship at Coralio seemed to offer a retreat sufficiently removed and romantic enough to inject the necessary drama into the pastoral scenes of Dalesburg life.

It was while playing the part of Cupid's exile that Johnny added his handiwork to the long list of casualties along the Spanish Main by his famous manipulation of the shoe market, and his unparalleled feat of elevating the most despised and useless weed in his own country from obscurity to be a valuable product in international commerce.

The trouble began, as trouble often begins instead of ending, with a romance. In Dalesburg there was a man named Elijah Hemstetter, who kept a general store. His family consisted of one daughter called Rosine, a name that atoned much for "Hemstetter." This young woman was possessed of plentiful attractions, so that the young men of the community were agitated in their bosoms. Among the more agitated was Johnny, the son of Judge Atwood, who lived in the big colonial mansion on the edge of Dalesburg.

It would seem that the desirable Rosine should have been pleased to return the affection of an Atwood, a name honoured all over the state long before and since the war. It does seem that she should have gladly consented to have been led into that stately but rather empty colonial mansion. But not so. There was a cloud on the horizon, a threatening, cumulus cloud, in the shape of a lively and shrewd young farmer in the neighbourhood who dared to enter the lists as a rival to the high-born Atwood.

One night Johnny propounded to Rosine a question that is considered of much importance by the young of the human species. The accessories were all there—moonlight, oleanders, magnolias, the mock-bird's song. Whether or no the shadow of Pinkney Dawson, the prosperous young farmer, came between them on that occasion is not known; but Rosine's answer was unfavourable. Mr. John De Graffenreid Atwood bowed till his hat touched the lawn grass, and went away with his head high, but with a sore wound in his pedigree and heart. A Hemstetter refuse an Atwood! Zounds!

Among other accidents of that year was a Democratic president. Judge Atwood was a warhorse of Democracy. Johnny persuaded him to set the wheels moving for some foreign appointment. He would go away—away. Perhaps in years to come Rosine would think how true, how faithful his love had been, and would drop a tear—maybe in the cream she would be skimming for Pink Dawson's breakfast.

The wheels of politics revolved; and Johnny was appointed consul to Coralio. Just before leaving he dropped in at Hemstetter's to say good-bye. There was a queer, pinkish look about Rosine's eyes; and had the two been alone, the United States might have had to cast about for another consul. But Pink Dawson was there, of course, talking about his 400-acre orchard, and the three-mile alfalfa tract, and the 200-acre pasture. So Johnny shook hands with Rosine as coolly as if he were only going to run up to Montgomery for a couple of days. They had the royal manner when they chose, those Atwoods.

"If you happen to strike anything in the way of a good investment down there, Johnny," said Pink Dawson, "just let me know, will you? I reckon I could lay my hands on a few extra thousands 'most any time for a profitable deal."

"Certainly, Pink," said Johnny, pleasantly. "If I strike anything of the sort I'll let you in with pleasure."

So Johnny went down to Mobile and took a fruit steamer for the coast of Anchuria.

When the new consul arrived in Coralio the strangeness of the scenes diverted him much. He was only twenty-two; and the grief of youth is not worn like a garment as it is by older men. It has its seasons when it reigns; and then it is unseated for a time by the assertion of the keen senses.

Billy Keogh and Johnny seemed to conceive a mutual friendship at once. Keogh took the new consul about town and presented him to the handful of Americans and the smaller number of French and Germans who made up the "foreign" contingent. And then, of course, he had to be more formally introduced to the native officials, and have his credentials transmitted through an interpreter.

There was something about the young Southerner that the sophisticated Keogh liked. His manner was simple almost to boyishness; but he possessed the cool carelessness of a man of far greater age and experience. Neither uniforms nor titles, red tape nor foreign languages, mountains nor sea weighed upon his spirits. He was heir to all the ages, an Atwood, of Dalesburg; and you might know every thought conceived in his bosom.

Geddie came down to the consulate to explain the duties and workings of the office. He and Keogh tried to interest the new consul in their description of the work that his government expected him to perform.

"It's all right," said Johnny from the hammock that he had set up as the official reclining place. "If anything turns up that has to be done I'll let you fellows do it. You can't expect a Democrat to work during his first term of holding office."

"You might look over these headings," suggested Geddie, "of the different lines of exports you will have to keep account of. The fruit is classified; and there are the valuable woods, coffee, rubber—"

"That last account sounds all right," interrupted Mr. Atwood. "Sounds as if it could be stretched. I want to buy a new flag, a monkey, a guitar and a barrel of pineapples. Will that rubber account stretch over 'em?"

"That's merely statistics," said Geddie, smiling. "The expense account is what you want. It is supposed to have a slight elasticity. The 'stationery' items are sometimes carelessly audited by the State Department."

"We're wasting our time," said Keogh. "This man was born to hold office. He penetrates to the root of the art at one step of his eagle eye. The true genius of government shows its hand in every word of his speech."

"I didn't take this job with any intention of working," explained Johnny, lazily. "I wanted to go somewhere in the world where they didn't talk about farms. There are none here, are there?"

"Not the kind you are acquainted with," answered the ex-consul. "There is no such art here as agriculture. There never was a plow or a reaper within the boundaries of Anchuria."

"This is the country for me," murmured the consul, and immediately he fell asleep.

The cheerful tintypist pursued his intimacy with Johnny in spite of open charges that he did so to obtain a preëmption on a seat in that coveted spot, the rear gallery of the consulate. But whether his designs were selfish or purely friendly, Keogh achieved that desirable privilege. Few were the nights on which the two could not be found reposing there in the sea breeze, with their heels on the railing, and the cigars and brandy conveniently near.

One evening they sat thus, mainly silent, for their talk had dwindled before the stilling influence of an unusual night.

There was a great, full moon; and the sea was mother-of-pearl. Almost every sound was hushed, for the air was but faintly stirring; and the town lay panting, waiting for the night to cool. Offshore lay the fruit steamer Andador, of the Vesuvius line, full-laden and scheduled to sail at six in the morning. There were no loiterers on the beach. So bright was the moonlight that the two men could see the small pebbles shining on the beach where the gentle surf wetted them.

Then down the coast, tacking close to shore, slowly swam a little sloop, white-winged like some snowy sea fowl. Its course lay within twenty points of the wind's eye; so it veered in and out again in long, slow strokes like the movements of a graceful skater.

Again the tactics of its crew brought it close in shore, this time nearly opposite the consulate; and then there blew from the sloop clear and surprising notes as if from a horn of elfland. A fairy bugle it might have been, sweet and silvery and unexpected, playing with spirit the familiar air of "Home, Sweet Home."

It was a scene set for the land of the lotus. The authority of the sea and the tropics, the mystery that attends unknown sails, and the prestige of drifting music on moonlit waters gave it an anodynous charm. Johnny Atwood felt it, and thought of Dalesburg; but as soon as Keogh's mind had arrived at a theory concerning the peripatetic solo he sprang to the railing, and his ear-rending yawp fractured the silence of Coralio like a cannon shot.

"Mel-lin-ger a-hoy!"

The sloop was now on its outward tack; but from it came a clear, answering hail:

"Good-bye, Billy … go-ing home—bye!"

The Andador was the sloop's destination. No doubt some passenger with a sailing permit from some up-the-coast point had come down in this sloop to catch the regular fruit steamer on its return trip. Like a coquettish pigeon the little boat tacked on its eccentric way until at last its white sail was lost to sight against the larger bulk of the fruiter's side.

"That's old H. P. Mellinger," explained Keogh, dropping back into his chair. "He's going back to New York. He was private secretary of the late hot-foot president of this grocery and fruit stand that they call a country. His job's over now; and I guess old Mellinger is glad."

"Why does he disappear to music, like Zo-zo, the magic queen?" asked Johnny. "Just to show 'em that he doesn't care?"

"That noise you heard is a phonograph," said Keogh. "I sold him that. Mellinger had a graft in this country that was the only thing of its kind in the world. The tooting machine saved it for him once, and he always carried it around with him afterward."

"Tell me about it," demanded Johnny, betraying interest.

"I'm no disseminator of narratives," said Keogh. "I can use language for purposes of speech; but when I attempt a discourse the words come out as they will, and they may make sense when they strike the atmosphere, or they may not."

"I want to hear about that graft," persisted Johnny. "You've got no right to refuse. I've told you all about every man, woman and hitching post in Dalesburg."

"You shall hear it," said Keogh. "I said my instincts of narrative were perplexed. Don't you believe it. It's an art I've acquired along with many other of the graces and sciences."
 
Еще одна жертва купидона

Соединенные Штаты Америки, порывшись на дровяном складе своих консулов, выбрали мистера Джона де Граффенрида Этвуда из местечка Дэйлсбург, штат Алабама, в качестве заместителя вышедшего в отставку Уилларда Джедди.

При всем уважении к мистеру Этвуду мы должны отметить, что он сам пламенно жаждал этого назначения. Подобно самоизгнавшемуся Джедди, он был жертвою женской лукавой улыбки, которая погнала и его к презираемым федеральным властям с просьбой дать ему казенное место, дабы он мог уехать далеко-далеко и никогда больше не видеть неверных прекрасных глаз, сгубивших его юную жизнь. Место консула в Коралио, казалось, обещало достаточно отдаленное и романтическое убежище, обещало придать идиллическим сценам дэйлсбургской жизни необходимый элемент драматизма.

В тот период, когда Джонни разыгрывал роль жертвы Купидона, он обогатил, скорбные анналы Испанских морей своими мастерскими манипуляциями на обувном рынке, а также совершил небывалый подвиг — возвел самый презренный и бесполезный плевел своей родины в степень ценного объекта международной торговли.

Все неприятности, как это часто случается, начались с романа, вместо того чтобы окончиться им

В Дэйлсбурге жил человек по имени Элиджа Гемстеттер, державший лавку бакалейных и мануфактурных товаров. Вся семья его состояла из единственной дочери, которую звали Розина. Это имя вполне вознаграждало ее за неблагозвучную фамилию Гемстеттер. Вышеназванная молодая особа обладала неисчислимыми достоинствами, так что во всей округе сердца молодых людей волновались несказанно. И больше всех волновался Джонни, сын местного судьи Этвуда, который жил в большом и гордом доме на окраине Дэйлсбурга.

Казалось бы, прелестная Розина должна была чувствовать себя очень польщенной, что к ней неравнодушен сам Этвуд. Этвуды еще до войны — и после войны — были весьма уважаемы во всем этом штате. Казалось бы, ей надо радоваться, что она может войти хозяйкой в этот большой и важный, но пустоватый дом. А на деле было не так. На горизонте появилось облако, грозное кучевое облако в образе дюжего и веселого фермера, который позволил себе открыто выступить соперником высокородного Этвуда.

Однажды вечером Джонни задал Розине вопрос, который считается очень серьезным среди юных особей человеческого рода. Все атрибуты были налицо: луна, олеандры, магнолии, песня дрозда-пересмешника. Встала ли между ними роковая тень Пинкни Доусона, удачливого фермера, нам неизвестно, но ответ Розины был не тот, какого от нее ожидали Мистер Джон де Граффенрид. Этвуд отвесил такой низкий поклон, что его шляпа коснулась травы, и удалился прочь, высоко подняв голову, но чувствуя, что его гербу и сердцу нанесена неизлечимая рана. Какая-то Гемстеттер позволила себе отказать ему, Этвуду. Проклятие!

В том году в Соединенных Штатах среди прочих несчастий был президент-демократ. Судья Этвуд издавна считался боевым конем этой партии Джонни уговорил старика двинуть кое-какие колеса, дабы приискать для него место за границей. Ему хотелось уехать далеко-далеко. Может быть, когда-нибудь Розина поймет, как верно, преданно любил он ее, и уронит слезу в те сливки, которые она будет снимать на завтрак Пинкни Доусону.

Колеса политики скрипнули, повернулись, и Джонни был назначен в Коралио консулом.
 
Перед тем как тронуться в путь, он зашел к Гемстеттерам проститься

У Розины в тот день почему-то покраснели глаза; и если бы в комнате никого больше не было, может быть. Соединенным Штатам пришлось бы подыскивать другого консула. Но в комнате был, конечно, Пинк Доусон, без умолку говоривший о своем фруктовом саде в четыреста акров, о поле люцерны в три квадратных мили, о пастбище в двести акров. И Джонни на прощание пришлось ограничиться холодным рукопожатием, как будто он уезжал на два дня в Монтгомери. Эти Этвуды, когда хотели, умели держать себя с королевским достоинством.

— Если вам случится, милый Джонни, наткнуться там на выгодное дельце, куда стоило бы вложить капитал, дайте мне, пожалуйста, знать, — сказал Пинк Доусон. — У меня найдется несколько лишних тысяч, чтобы пустить в оборот.
— Отлично, Пинк, — мягко и любезно сказал Джонни. — Если что-нибудь такое подвернется, я с удовольствием дам вам знать.

И вот Джонни уехал в Мобил, откуда и отбыл в Анчурию на "фруктовом" пароходе.

По приезде в Коралио он был весьма поражен непривычными видами природы. Ему было всего двадцать два года от роду Юноши не носят свое горе, как платье. Это удел пожилых. А у молодых оно перемежается с более острыми ощущениями.

На первых же порах Джонни Этвуд близко сошелся с Кьоу. Кьоу повел нового консула по городу и познакомил с горстью американцев, французов и немцев, составлявших иностранный контингент Коралио. Кроме того, ему, конечно, надлежало быть официально представленным местным властям и через переводчика передать свои верительные грамоты. В молодом южанине было что-то, подкупавшее умудренного жизнью Кьоу Новый консул держал себя просто, почти ребячливо, но в нем чувствовалась холодная независимость, свойственная более зрелым и опытным Людям. Ни мундиры, ни титулы, ни чиновничья волокита, ни иностранные языки, ни горы, ни море — ничто не отягощало его сознания. Он был наследником всех эпох, он был Этвудом из Дэйлсбурга, и всякий мог прочесть любую мысль, зародившуюся у него в голове.

Джедди явился в консульство, чтобы ввести своего заместителя в обязанности новой службы. Вместе с Кьоу он попытался заинтересовать нового консула описанием того, какой работы ждет от него правительство.

— Ну и прекрасно, — сказал Джонни из гамака, который он избрал в качестве служебного седалища. — Если потребуется что-нибудь сделать, вы этим и займетесь. Не воображаете же вы, что член демократической партии будет работать, пока он занимает официальный пост?
— Вы бы просмотрели вот эти заголовки, — предложил Джедди, — здесь перечислены все предметы экспорта, в которых вам придётся отчитываться. Фрукты разбиты по сортам; потом идут ценные породы дерева, кофе, каучук…
— Этот последний пункт звучит приятно, — перебил его мистер Этвуд, — звучит, как будто его можно растянуть. Я хочу купить новый флаг, мартышку, гитару и бочку ананасов. Как вы думаете, хватит на все это вашего каучука?
— Это всего только статистика, — сказал Джедди, улыбаясь, — а вам нужен отчёт о расходах. Тот обычно обладает некоторой эластичностью. Пункт "канцелярские принадлежности" в большинстве случаев не удостаивается особого внимания государственного департамента.
— Мы попусту теряем время, — сказал Кьоу. — Этот человек рожден для дипломатической службы. Он сумел проникнуть в самую суть этого искусства одним взглядом своего орлиного ока. В каждом его слове сквозит истинный административный гений.
— Я не для того занял эту должность, чтобы работать, — лениво объяснил Джонни. — Я хотел уехать в какое-нибудь место, где не говорят о фермах. Ведь здесь их, кажется, нет?
— Таких, к каким вы привыкли, нет, — отвечал эксконсул. — Искусства земледелия здесь не существует. Во всей Анчурии никогда не видели ни плуга, ни жнейки.
— Вот это страна как раз по мне, — пролепетал консул и мгновенно уснул.

Веселый фотограф продолжал дружить с Джонни, несмотря на откровенные обвинения в том, что это якобы вызвано желанием абонировать постоянное кресло в излюбленном убежище — на задней веранде консульства; Но будь то из эгоистических или, напротив, из дружеских побуждений, Кьоу добился этого завидного преимущества. Почти каждый вечер друзья располагались на веранде, подставив лицо морскому ветру, задрав пятки на перила и придвинув поближе сигары и бренди.

Однажды они сидели там, изредка перекидываясь словами, так как беседа их замерла под умиротворяющ им влиянием изумительной ночи.

Светила огромная, полная луна, и море было перламутровое. Замолкли почти все звуки, воздух едва шевелился, город лежал усталый, ожидая, чтобы ночь освежила его. На рейде стоял "фруктовщик" "Андадор", пароходной компании "Везувий"; он был уже доверху нагружен и должен был отойти в шесть часов утра. Берег опустел. Луна светила так ярко, что с веранды можно было разглядеть камешки на берегу, поблескивающие там, где на них набегали волны и оставляли их мокрыми. Потом появился крошечный парусник, он медленно шел, не отдаляясь от берега, белокрылый, как большая морская птица. Он шел почти против ветра, отклоняясь то вправо, то влево длинными плавными поворотами напоминавшими изящные движения конькобежца.

Вот он, волей матросов, опять приблизился к берегу, на этот раз почти что напротив консульства, и тут с него долетели какие-то чистые и непонятные звуки, словно эльфы трубили в рог. Да, это мог бы быть волшебный рожок, нежный, серебристый и неожиданный, вдохновенно играющий знакомую песню "Родина, милая родина".

Сцена была словно нарочно создана для страны лотоса. Ощущение моря и тропиков, тайна, связанная со всяким неведомым парусом, и прелесть далекой музыки над залитой луною водой — все чаровало и баюкало. Джонни Этвуд поддался очарованию и вспомнил Дэйлсбург; но Кьоу, как только у него в голове созрела теория относительно этого непоседливого соло, вскочил с места, подбежал к перилам, и его оглушительный оклик прорезал безмолвие, как пушечный выстрел:

— Меллинджер, э-хой!

Парусник как раз повернул прочь от берега, но с него отчетливо донеслось в ответ:

— Прощай, Билли… е-ду до-мой, прощай!

Парусник шёл к "Андадору". Очевидно, какой-то пассажир, получивший разрешение на отъезд в каком-то пункте дальше по побережью, спешил захватить фруктовое судно, пока оно не ушло в обратный рейс. Словно кокетливая горлица, лодочка зигзагами продолжала свой путь, пока, наконец, ее белый парус не растворился на фоне белой громады парохода.

— Это Г.П. Меллинджер, — объяснил Кьоу, снова опускаясь в кресло. — Он возвращается в Нью-Йорк. Он был личным секретарем покойного беглеца-президента этой бакалейно-фруктовой лавочки, которую здесь называют страной. Теперь его работа закончена, и, наверно, он себя не помнит от радости.
— Почему он исчезает под музыку, как Зозо, королева фей? — спросил Джонни. — Просто в знак того, что ему наплевать?
— Звуки, которые вы слышали, исходят из граммофона, — сказал Кьоу. — Это я ему продал. Меллинджер вел здесь игру, единственную в своем роде. Эта музыкальная вертушка однажды выручила его, и с тех пор он с ней не расстается.
— Расскажите, — попросил Джонни, проявляя признаки интереса.
— Я не распространитель повествований, — сказал Кьоу. — Я пользуюсь языком, чтобы говорить; но когда я пробую произнести речь, слова выскакивают из меня, как им вздумается, а когда ударяются об атмосферу, иногда получается смысл, а иногда и нет.
— Расскажите мне, какую он вел игру, — упорствовал Джонни. — Вы не имеете права мне отказывать. Я вам рассказал все решительно, обо всех жителях Дэйлсбурга без исключения.
— Ладно, расскажу, — сказал Кьоу. — Я только что говорил вам, что инстинкт повествования во мне атрофирован. Не верьте. Это искусство, которое я приобрел наряду со многими другими талантами и науками.
——————————————
Перевод — Корней Чуковский

index

 
www.pseudology.org