1904 — Из сборника "Короли и капуста"
O'Henry — William Sydney Porter
The Vitagraphoscope
Vaudeville is intrinsically episodic and discontinuous. Its audiences do not demand dénoûements. Sufficient unto each "turn" is the evil thereof. No one cares how many romances the singing comédienne may have had if she can capably sustain the limelight and a high note or two. The audiences reck not if the performing dogs get to the pound the moment they have jumped through their last hoop. They do not desire bulletins about the possible injuries received by the comic bicyclist who retires head-first from the stage in a crash of (property) china-ware. Neither do they consider that their seat coupons entitle them to be instructed whether or no there is a sentiment between the lady solo banjoist and the Irish monologist.

Therefore let us have no lifting of the curtain upon a tableau of the united lovers, backgrounded by defeated villainy and derogated by the comic, osculating maid and butler, thrown in as a sop to the Cerberi of the fifty-cent seats.

But our programme ends with a brief "turn" or two; and then to the exits. Whoever sits the show out may find, if he will, the slender thread that binds together, though ever so slightly, the story that, perhaps, only the Walrus will understand.

Extracts from a letter from the first vice-president of the Republic Insurance Company, of New York City, to Frank Goodwin, of Coralio, Republic of Anchuria.

My Dear Mr. Goodwin:—Your communication per Messrs. Howland and Fourchet, of New Orleans, has reached us. Also their draft on N. Y. for $100,000, the amount abstracted from the funds of this company by the late J. Churchill Wahrfield, its former president. … The officers and directors unite in requesting me to express to you their sincere esteem and thanks for your prompt and much appreciated return of the entire missing sum within two weeks from the time of its disappearance. … Can assure you that the matter will not be allowed to receive the least publicity. … Regret exceedingly the distressing death of Mr. Wahrfield by his own hand, but… Congratulations on your marriage to Miss Wahrfield … many charms, winning manners, noble and womanly nature and envied position in the best metropolitan society…
Cordially yours,

Lucius E. Applegate,
First Vice-President
the Republic Insurance Company

The Vitagraphoscope
(Moving Pictures)
The Last Sausage

SCENE—An Artist's Studio. The artist, a young man of prepossessing appearance, sits in a dejected attitude, amid a litter of sketches, with his head resting upon his hand. An oil stove stands on a pine box in the centre of the studio. The artist rises, tightens his waist belt to another hole, and lights the stove. He goes to a tin bread box, half-hidden by a screen, takes out a solitary link of sausage, turns the box upside-down to show that there is no more, and chucks the sausage into a frying-pan, which he sets upon the stove. The flame of the stove goes out, showing that there is no more oil. The artist, in evident despair, seizes the sausage, in a sudden access of rage, and hurls it violently from him. At the same time a door opens, and a man who enters receives the sausage forcibly against his nose. He seems to cry out; and is observed to make a dance step or two, vigorously. The newcomer is a ruddy-faced, active, keen-looking man, apparently of Irish ancestry. Next he is observed to laugh immoderately; he kicks over the stove; he claps the artist (who is vainly striving to grasp his hand) vehemently upon the back. Then he goes through a pantomime which to the sufficiently intelligent spectator reveals that he has acquired large sums of money by trading pot-metal hatchets and razors to the Indians of the Cordillera Mountains for gold dust. He draws a roll of money as large as a small loaf of bread from his pocket, and waves it above his head, while at the same time he makes pantomime of drinking from a glass. The artist hurriedly secures his hat, and the two leave the studio together.

The Writing on the Sands

SCENE—The Beach at Nice. A woman, beautiful, still young, exquisitely clothed, complacent, poised, reclines near the water, idly scrawling letters in the sand with the staff of her silken parasol. The beauty of her face is audacious; her languid pose is one that you feel to be impermanent—you wait, expectant, for her to spring or glide or crawl, like a panther that has unaccountably become stock-still. She idly scrawls in the sand; and the word that she always writes is "Isabel." A man sits a few yards away. You can see that they are companions, even if no longer comrades. His face is dark and smooth, and almost inscrutable—but not quite. The two speak little together. The man also scratches on the sand with his cane. And the word that he writes is "Anchuria." And then he looks out where the Mediterranean and the sky intermingle, with death in his gaze.

The Wilderness and Thou

SCENE—The Borders of a Gentleman's Estate in a Tropical Land. An old Indian, with a mahogany-coloured face, is trimming the grass on a grave by a mangrove swamp. Presently he rises to his feet and walks slowly toward a grove that is shaded by the gathering, brief twilight. In the edge of the grove stand a man who is stalwart, with a kind and courteous air, and a woman of a serene and clear-cut loveliness. When the old Indian comes up to them the man drops money in his hand. The grave-tender, with the stolid pride of his race, takes it as his due, and goes his way. The two in the edge of the grove turn back along the dim pathway, and walk close, close—for, after all, what is the world at its best but a little round field of the moving pictures with two walking together in it?

Curtain
 

 
Витаграфоскоп
 
Программа мюзик-холла по сути своей фрагментарна и раздроблена. Публика не ждет эффектной развязки. Каждый номер достаточно плох сам по себе. Никому нет дела до того, сколько романов было у комической певицы, если она выдерживает свет прожекторов и может вытянуть две-три высоких ноты. Публика и бровью не поведет, если ученых собак бросят в пруд, как только они проскочат через последний обруч.
 
Зрителям все равно, расшибся или нет велосипедист-эксцентрик, когда выкатился головой вперед со сцены при оглушительном звоне разбитой (бутафорской) посуды. Также не считают они, что купленный билет дает им право знать, питает ли виртуозка на банджо какие-нибудь чувства к ирландцу куплетисту.

Поэтому не будем поднимать занавес над живой картиной соединившиеся любовники на фоне наказанного порока и для контраста - целующиеся комики, горничная и лакей, введенные как подачка церберам с пятидесятицентовых мест.

Наша программа заканчивается несколькими короткими номерами, а потом расходитесь по домам, спектакль окончен. Те, кто высидит до конца, найдут, если захотят, тоненькую нить, связывающую, хоть и очень непрочно, нашу повесть, понять которую может, пожалуй, один только Морж.

Выдержки из письма от первого вице-президента нью-йоркского страхового общества "Республика" Франку Гудвину, в город Коралио, республика Анчурия.

"Глубокоуважаемый мистер Гудвин!

Мы получили ваше сообщение от фирмы Гаулэнд и Фурше из Нового Орлеана, а также чек на 100,000 долларов, увезенных из нашей кассы покойным Дж. Черчиллем Уорфилдом, бывшим президентом нашего общества... Служащие и директоры единогласно поручили мне выразить вам свое глубокое уважение и принести вам искреннюю благодарность за то, что вы так быстро возвратили нам все утраченные нами деньги, меньше чем через две недели после их исчезновения... Позвольте заверить вас, что все это дело не получит ни малейшей огласки... Искренно сожалеем о самоубийстве мистера Уорфилда, но... Приносим вам горячие поздравления по поводу вашего бракосочетания с мисс Уорфилд... Её чарующая внешность, привлекательные манеры... благородная женственная душа... завидное положение в лучшем столичном обществе...

Сердечно вам преданный
Люсайас И. Эплгэйт,
первый вице-президент страхового общества "Республика".

Витаграфоскоп
(Кинематограф)

Последняя колбаса

Место действия - мастерская художника. Художник, молодой человек приятной наружности, сидит в печальной позе среди разбросанных этюдов и эскизов, подпирая голову рукою. На сосновом ящике в центре мастерской стоит керосинка. Художник встает, затягивает туже кушак и зажигает керосинку. Потом подходит к жестяной коробке для хлеба, наполовину скрытой ширмами, достает оттуда колбасу, переворачивает коробку вверх дном, чтобы показать, что она пустая, и кладет колбасу на сковородку, а сковородку ставит на керосинку. Керосинка гаснет; ясно: в ней нет керосина. Художник в отчаянии.
 
Он хватает колбасу и, пылая внезапно нахлынувшим гневом, бешено швыряет её в дверь. В эту самую минуту дверь открывается, и колбаса с силою бьет по носу входящего гостя. Видно, что он кричит и прыгает на месте, как будто танцуя. Вошедший - краснощекий, бойкий остроглазый человек, вернее всего - ирландец. Вот он уже смеется; потом пинком ноги он сбрасывает на пол керосинку, художник тщетно старается пожать ему, руку, гость со всего размаха ударяет его по спине, после этого делает знаки, по которым всякий мало-мальски смышленый зритель поймет, что он заработал огромные деньги, обменивая в Кордильерах у краснокожих индейцев ножи, топоры и бритвы на золотой песок. Он вытаскивает из кармана пачку денег величиной с изрядную ковригу хлеба и машет ею у себя над головой, в то же время делая жесты, как будто он пьёт из стакана. Художник хватает шляпу, и оба покидают мастерскую.

Письмена на песке

Место действия - пляж в Ницце. Женщина, красивая, ещё молодая, прекрасно одетая, с приятной улыбкой, степенная, склонилась над водою и от нечего делать выводит концом шелкового зонтика какие-то буквы на прибрежном песке. В её красивом лице что-то дерзкое; в её ленивой позе вы чувствуете что-то хищное; вам кажется, что вот сейчас эта женщина прыгнет, или скользнет, или поползет, как пантера, которая по непонятной причине притаилась и замерла.
 
Она лениво чертит по песку одно только слово: "Изабелла". В нескольких шагах от неё сидит мужчина. Вы видите, что хотя они уже не связаны дружбой, они все ещё неразлучные спутники. Лицо у него темное, бритое, почти непроницаемое, но не совсем. Разговор у них клеится вяло. Мужчина тоже чертит на песке концом своей трости. И слово, которое он пишет, - "Анчурия". А потом он глядит туда, где Средиземное море сливается с небом, и в глазах у него смертная тоска.

Пустыня и ты

Место действия - окраина богатого имения, где-то в тропиках. Старый индеец-лицо точно из красного дерева ухаживает за травкой, растущей на могиле у болота. Потом встает и уходит в рощу, где уже сгустились короткие сумерки. На опушке рощи стоят рослый, хорошо сложенный мужчина с добрым, очень почтительным видом и женщина, безмятежно спокойная, с ясным лицом. Когда старый индеец подходит к ним, мужчина дает ему деньги.
 
Хранитель могилы с той наивной гордостью, которая в крови у индейцев, получает свой заработок и удаляется. Мужчина и женщина стоят у опушки, потом поворачиваются и уходят по темнеющей тропинке рядом, рядом, так близко друг к другу, потому что в конце концов разве есть во всем мире что-нибудь лучше, чем маленький круг на экране кино и в нем двое, идущие рядом?

Занавес
————————————
Перевод — Корней Чуковский

index

 
www.pseudology.org