1904 - Из сборника "Короли и капуста"
O'Henry - William Sydney Porter
The Proem by the Carpenter - Присказка плотника
They will tell you in Anchuria, that President Miraflores, of that volatile republic, died by his own hand in the coast town of Coralio; that he had reached thus far in flight from the inconveniences of an imminent revolution; and that one hundred thousand dollars, government funds, which he carried with him in an American leather valise as a souvenir of his tempestuous administration, was never afterward recovered. For a ~real~, a boy will show you his grave. It is back of the town near a little bridge that spans a mangrove swamp. A plain slab of wood stands at its head. Some one has burned upon the headstone with a hot iron this inscription: RAMON ANGEL DE LAS CRUZES Y MIRAFLORES PRESIDENTE DE LA REPUBLICA DE ANCHURIA QUE SEA SU JUEZ DIOS
 
It is characteristic of this buoyant people that they pursue no man beyond the grave. "Let God be his judge!"—Even with the hundred thousand unfound, though they greatly coveted, the hue and cry went no further than that. To the stranger or the guest the people of Coralio will relate the story of the tragic end of their former president; how he strove to escape from the country with the publice funds and also with Dona Isabel Guilbert, the young American opera singer; and how, being apprehended by members of the opposing political party in Coralio, he shot himself through the head rather than give up the funds, and, in consequence, the Senorita Guilbert.
 
They will relate further that Dona Isabel, her adventurous bark of fortune shoaled by the simultaneous loss of her distinguished admirer and the souvenir hundred thousand, dropped anchor on this stagnant coast, awaiting a rising tide. They say, in Coralio, that she found a prompt and prosperous tide in the form of Frank Goodwin, an American resident of the town, an investor who had grown wealthy by dealing in the products of the country—a banana king, a rubber prince, a sarsaparilla, indigo and mahogany baron. The Senorita Guilbert, you will be told, married Senor Goodwin one month after the president's death, thus, in the very moment when Fortune had ceased to smile, wresting from her a gift greater than the prize withdrawn. Of the American, Don Frank Goodwin, and of his wife the natives have nothing but good to say. Don Frank has lived among them for years, and has compelled their respect. His lady is easily queen of what social life the sober coast affords.
 
The wife of the governor of the district, herself, who was of the proud Castilian family of Monteleon y Dolorosa de los Santos y Mendez, feels honored to unfold her napkin with olive-hued, ringed hands at the table of Senora Goodwin. Were you to refer (with your northern prejudices) to the vivacious past of Mrs. Goodwin when her audacious and gleeful abandon in light opera captured the mature president's fancy, or to her share in that statesman's downfall and malfeasance, the Latin shrug of the shoulder would be your only answer and rebuttal. What prejudices there were in Coralio concerning Senora Goodwin seemed now to be in her favor, whatever they had been in the past. It would seem that the story is ended, instead of begun; that the close of tragedy and the climax of a romance have covered the ground of interest; but, to the more curious reader it shall be some slight instruction to trace the close threads that underlie the ingenious web of circumstances.
 
The headpiece bearing the name of President Miraflores is daily scrubbed with soap-bark and sand. An old half-breed Indian tends the grave with fidelity and the dawdling minuteness of inherited sloth. He chops down the weeds and ever-springing grass with his machete, he plucks ants and scorpions and beetles from it with his horny fingers, and sprinkles its turf with water from the plaza fountain. There is no grave anywhere so well kept and ordered. Only by following out the underlying threads will it be made clear why the old Indian, Galves, is secretly paid to keep green the grave of President Miraflores by one who never saw that unfortunate statesman in life or in death, and why that one was wont to walk in the twilight, casting from a distance looks of gentle sadness upon that unhonored mound. Elsewhere than at Coralio one learns of the impetuous career of Isabel Guilbert. New Orleans gave her birth and the mingled French and Spanish creole nature that tinctured her life with such turbulence and warmth. She had little education, but a knowledge of men and motives that seemed to have come by instinct. Far beyond the common woman was she endowed with intrepid rashness, with a love for the pursuit of adventure to the brink of danger, and with desire for the pleasures of life.
 
Her spirit was one to chafe under any curb; she was Eve after the fall, but before the bitterness of it was felt. She wore life as a rose in her bosom. Of the legion of men who had been at her feet it was said that but one was so fortunate as to engage her fancy. To President Miraflores, the brilliant but unstable ruler of Anchuria, she yielded the key to her resolute heart. How, then, do we find her (as the Coralians would have told you) the wife of Frank Goodwin, and happily living a life of dull and dreamy inaction? The underlying threads reach far, stretching across the sea. Following them out it will be made plain why "Shorty" O'Day, of the Columbia Detective Agency, resigned his position. And, for a lighter pastime, it shall be a duty and a pleasing sport to wander with Momus beneath the tropic stars where Melpomene once stalked austere. Now to cause laughter to echo from those lavish jungles and frowing crags where formerly rang the cries of pirate's victims; to lay aside pike and cutlass and attack with quip and jollity; to draw one saving titter of mirth from the rusty casque of Romance—this were pleasant to do in the shade of the lemon-trees on that coast that is curved like lips set for smiling. For there are yet tales of the Spanish Main.
 
That segment of continent washed by the tempestuous Caribbean, and presenting to the sea a formidable border of tropicle jungle topped by the overweening Cordilleras, is still begirt by mystery and romance. In past times, buccaneers and revolutionists roused the echoes of its cliffs, and the condor wheeled perpetually above where, in the green groves, they made food for him with their matchlocks and toledos. Taken and retaken by sea rovers, by adverse powers and by sudden uprising of rebellious factions, the historic 300 miles of adventurous coast has scarcely known for hundreds of years whom rightly to call its master. Pizarro, Balboa, Sir Francis Drake, and Bolivar did what they could to make it a part of Christendom.
 
Sir John Morgan, Lafitte and other eminent swashbucklers bombarded and pounded it in the name of Abaddon. The game still goes on. The guns of the rovers are silenced; but the tintype man, the enlarged photograph brigand, the kodaking tourist and the scouts of the gentle brigade of fakirs have found it out, and carry on the work. The hucksters of Germany, France, and Sicily now bag in small change across their counters. Gentlemen adventurers throng the waiting-rooms of its rulers with proposals for railways and concessions. The little ~opera-bouffe~ nations play at government and intrigue until some day a big, silent gunboat glides into the offing and warns them not to break their toys. And with these changes comes also the small adventurer, with empty pockets to fill, light of heart, busy-brained—the modern fairy prince, bearing an alarm clock with which, more surely than by the sentimental kiss, to awaken the beautiful tropics from their centuries' sleep. Generally he wears a shamrock, which he matches pridefully against the extravagant palms; and it is he who had driven Melpomene to the wings, and set Comedy to dancing before the footlights of the Southern Cross. So, there is a little tale to tell of many things.
 
Perhaps to the promiscuous ear of the Walrus it shall come with most avail; for in it there are indeed shoes and ships and sealing-wax and cabbage-palms and presidents instead of kings. Add to these a little love and counterplotting, and scatter everywhere throughout the maze a trail of tropical dollars—dollars warmed no more by the torrid sun than by the hot palms of the scouts of Fortune—and, after all, here seems to be Life, itself, with talk enough to weary the most garrulous of Walruses.  

Присказка плотника
 
Вам скажут в Анчурии, что глава этой утлой республики, президент Мирафлорес, погиб от своей собственной руки в прибрежном городишке Коралио; что именно сюда он убежал, спасаясь от невзгод революции, и что казенные Деньги, сто тысяч долларов, которые увез он с собой в кожаном американском саквояже на память о бурной эпохе своего президентства, так и не были найдены во веки веков.

За один реал любой мальчишка покажет вам могилу президента. Эта могила – на окраине города, у небольшого мостика над болотом, заросшим манговыми деревьями. На могиле, в головах, простая деревянная колода. На ней кто-то выжег каленым железом:

Рамон Анхель-де Лас Крусес и Мирафлорес Президенте де ла Република де Анчуриа.

Да будет ему судьею господь!

В надписи сказался характер этих легких духом и незлобивых людей: они не преследуют того, кто в могиле. "Да будет ему судьею господь!" Даже потеряв сто тысяч долларов, о которых они все еще продолжают вздыхать, они не питают вражды к похитителю.

Незнакомцу или заезжему человеку жители Коралио расскажут о трагической кончине своего бывшего президента. Они расскажут, как он пытался убежать из их республики с казенными деньгами и донной Изабеллой Гилберт, молодой американской певичкой; как, пойманный в Коралио членами оппозиционной политической партии, он предпочел застрелиться, лишь бы не расстаться с деньгами и сеньоритою Гилберт. Дальше они расскажут, как донна Изабелла, почувствовав, что ее предприимчивый челнок на мели, что ей не вернуть ни знатного любовника, ни сувенира в сто тысяч, бросила якорь в этих стоячих прибрежных водах, ожидая нового прилива.

Еще вам расскажут в Коралио, что скоро ее подхватило благоприятное и быстрое течение в лице американца Франка Гудвина, давнего жителя этого города, негоцианта, создавшего себе состояние на экспорте местных товаров. Это был банановый король, каучуковый принц, герцог кубовой краски и красного дерева, барон тропических лекарственных трав. Вам расскажут, что сеньорита Гилберт вышла замуж за сеньора Гудвина через месяц после смерти президента и, таким образом, в тот самый момент, когда Фортуна перестала улыбаться, отвоевала у нее, вместо отнятых этой богиней даров, новые, еще более ценные.

Об американце Франке Гудвине и его жене здешние жители могут сказать только хорошее. Дон Франк жил среди них много лет и добился большого почета. Его жена стала – без всяких усилий – царицей великосветского общества, поскольку таковое имеется на этих непритязательных берегах. Сама губернаторша, происходящая из гордой кастильской фамилии Монтелеон-и-До-лороса-де-лос-Сантос-и-Мендес, и та считает за честь развернуть салфетку своей оливковой ручкой, украшенной кольцами, за столом у сеньоры Гудвин. Если в вас еще живут суеверия Севера и вы попробуете намекнуть на то недавнее прошлое, когда миссис Гудвин была опереточной дивой и своей бестрепетно бойкой манерой увлекла немолодого президента, если вы заговорите о той роли, которую она сыграла в прегрешениях и гибели этого сановника, – жители Коралио, как истые латиняне, только пожмут плечами, и это будет их единственный ответ. Если у них и существует предвзятое мнение в отношении сеньоры Гудвин, это мнение целиком в ее пользу, каково бы оно ни было в прошлом.

Казалось бы, здесь не начало, а конец моей повести. Трагедия кончена. Романтическая история дошла до своего апогея, и больше уже не о чем рассказывать. Но читателю, который еще не насытил своего любопытства, покажется, пожалуй, поучительным всмотреться поближе в те нити, которые являются основой замысловатой ткани всего происшедшего.

Колоду, на которой начертано имя президента Мирафлореса, ежедневно трут песком и корою мыльного дерева. Старик метис преданно ухаживает за этой могилой со всею тщательностью прирожденного лодыря. Широким испанским ножом он выпалывает сорные растения и пышную, сочную траву. Своими загрубелыми пальцами он выковыривает муравьев, скорпионов, жуков; ежедневно он ходит за водою на площадь к городскому фонтану, чтобы окропить дерн на могиле. Нигде во всем городе ни за одной могилой не ухаживают так, как за этой.

Только высмотрев тайные нити, вы уясните себе, почему этот старый индеец Гальвес получает по секрету жалованье за свою нехитрую работу, и почему это жалованье платит Гальвесу такая особа, которая и в глаза не видала президента, ни живого, ни мертвого, и почему, чуть наступают сумерки, эта особа так часто приходит сюда и бросает издалека печальные и нежные взгляды на бесславную насыпь.

О стремительной карьере Изабеллы Гилберт вы можете узнать не в Коралио, а где-нибудь на стороне. Новый Орлеан дал ей жизнь и ту смешанную испано-французскую кровь, которая внесла в ее душу столько огня и тревоги. Образования она почти не получила, но выучилась каким-то инстинктом оценивать мужчин и те пружины, которые управляют их действиями. Необыкновенная страсть к приключениям, к опасностям и наслаждениям жизни была свойственна ей в большей мере, чем обычным, заурядным женщинам. Ее душа могла порвать любые цепи; она была Евой, уже отведавшей запретного плода, но еще не ощутившей его горечи. Она несла свою жизнь, как розу у себя на груди.

Из всех бесчисленных мужчин, которые толпились у ее ног, она, говорят, снизошла лишь к одному. Президенту Мирафлоресу, блестящему, но неспокойному правителю Анчурийской республики, отдала она ключ от своего гордого сердца. Как же это так могло случиться, что она, если верить т уземцам, стала супругой Франка Гудвина и зажила без всякого дела дремотною, тусклою жизнью?

Далеко простираются тайные нити – через море, к иным берегам. Если мы последуем за ними, мы узнаем, почему сыщик О'Дэй, по прозванию Коротыш, служивший в Колумбийском агентстве, потерял свое место. А чтобы время прошло веселее, мы сочтем своим долгом и приятной забавой прогуляться вместе с Момусом (1) под звездами тропиков, где некогда, печально суровая, гордо выступала Мельпомена (2). Смеяться так, чтобы проснулось эхо в этих роскошных джунглях – и хмурых утесах, где прежде слышались крики людей, на которых нападают пираты, отшвырнуть от себя копье и тесак и кинуться на арену, вооружившись насмешкой и радостью; из заржавленного шлема романтической сказки извлекать благодатную улыбку веселья – сладостно заниматься такими делами под сенью лимонных деревьев, на этом морском берегу, похожем на губы, которые вот-вот засмеются.

Ибо живы еще предания о прославленных "Испанских морях". Этот кусок земли, омываемый бушующим Караибским морем и выславший навстречу ему свои страшные тропические джунгли, над которыми высится заносчивый хребет Кордильер, и теперь еще полон тайн и романтики. В былые годы повстанцы и морские разбойники будили отклики среди этих скал, на побережье, работая мечами и кремневыми ружьями в зеленых прохладах и снабжая обильной пищей вечно кружащихся над ними кондоров. Эти триста миль береговой полосы, столь знаменитой в истории, так часто переходили из рук в руки, то к морским бродягам, то к неожиданно восставшим мятежникам, что едва ли они знали хоть раз за все эти сотни лет, кого называть своим законным владыкой, Пизарро, Бальбоа, сэр Фрэнсис Дрэйк и Боливар (3) сделали все, что могли, чтобы приобщить их к христианскому миру. Сэр Джон Морган, Лафит (4) и другие знаменитые хвастуны и громилы терзали их и засыпали их ядрами во имя сатаны Аваддона.

То же происходит и сейчас. Правда, пушки бродяг замолчали, но разбойник-фотограф (специалист по увеличению портретов), но щелкающий кодаком турист и передовые отряды благовоспитанной шайки факиров вновь открыли эту страну и продолжают ту же работу. Торгаши из Германии, Сицилии, Франции выуживают отсюда монету и набивают ею свои кошельки. Знатные проходимцы толпятся в прихожих здешних повелителей с проектами железных дорог и концессий.
 
Крошечные опереточные народы забавляются игрою в правительства, покуда в один прекрасный день в их водах не появляется молчаливый военный корабль и говорит им: не ломайте игрушек! И вслед за другими приходит веселый человек, искатель счастья, с пустыми карманами, которые он жаждет наполнить, пронырливый, смышленый делец – современный сказочный принц, несущий с собою будильник, который лучше всяких поцелуев разбудит эти прекрасные тропики от тысячелетнего сна.
 
Обычно он привозит с собою трилистник (5) и кичливо водружает его рядом с экзотическими пальмами. Он-то и выгнал из этих мест Мельпомену и заставил Комедию плясать при свете рампы Южного Креста.

Так что, видите, нам есть о чем рассказать. Пожалуй, неразборчивому уху Моржа эта повесть полюбится больше всего, потому что в ней и вправду есть и корабли и башмаки, и сургуч, и капустные пальмы, и (взамен королей) президенты.

Прибавьте к этому щепотку любви и заговоров, посыпьте это горстью тропических долларов, согретых не только пылающим солнцем, но и жаркими ладонями искателей счастья, и вам покажете, что перед вами сама жизнь – столь многословная, что и болтливейший из Моржей утомится.

1) – Момус – шут богов, бог насмешки.
2) – Мельпомена – муза трагедии
3) – Франсиско Писарро (1475 – 1517) – испанец, завоеватель Перу; Бальбоа (1475 – 1571) – испанец, один из первых исследователей, добравшихся до Тихого океана; сэр Фрэнсис Дрэйк (1540 – 1596) – англичанин, мореплаватель и колонизатор; Боливар (1783 – 1830) – виднейший борец за независимость испанских колоний в Центральной и Южной Америке.
4) – Дж. Морган (1635 – 1688) – английский пират и завоеватель; Лафит (1780 – 1825) – французский корсар и путешественник.
5) – Трилистник – национальное растение Ирландии, ее эмблема и герб
--------------
Перевод К. Чуковского

O'Henry - William Sydney Porter

www.pseudology.org