1908 - Из сборника "Голос большого города"
O'Henry - William Sydney Porter
A Comedy in Rubber - Комедия любопытства
One may hope, in spite of the metaphorists, to avoid the breath of the deadly upas tree; one may, by great good fortune, succeed in blacking the eye of the basilisk; one might even dodge the attentions of Cer- berus and Argus, but no man, alive or dead, can es- cape the gaze of the Rubberer. New York is the Caoutchouc City. There are many, of course, who go their ways, making money, without turning to the right or the left, but there is a tribe abroad wonderfully composed, like the Martians, solely of eyes and means of locomotion.
 
These devotees of curiosity swarm, like flies, in a moment in a struggling, breathless circle about the scene of an unusual occurrence. If a workman opens a manhole, if a street car runs over a man from North Tarrytown, if a little boy drops an egg on his way home from the grocery, if a casual house or two drops into the subway, if a lady loses a nickel through a hole in the lisle thread, if the police drag a telephone and a racing chart forth from an Ibsen Society reading-room, if Senator Depew or Mr. Chuck Connors walks out to take the air - if any of these incidents or accidents takes place, you will see the mad, irresistible rush of the "rubber" tribe to the spot. The importance of the event does not count.
 
They gaze with equal interest and absorption at a cho- rus girl or at a man painting a liver pill sign. They will form as deep a cordon around a man with a club- foot as they will around a balked automobile. They have the furor rubberendi. They are optical glut- tons, feasting and fattening on the misfortunes of their fellow beings. They gloat and pore and glare and squint and stare with their fishy eyes like goggle- eyed perch at the book baited with calamity. It would seem that Cupid would find these ocular vampires too cold game for his calorific shafts, but have we not yet to discover an immune even among the Protozoa?
 
Yes, beautiful Romance descended upon two of this tribe, and love came into their hearts as they crowded about the prostrate form of a man who had been run over by a brewery wagon. William Pry was the first on the spot. He was an expert at such gatherings. With an expression of in- tense happiness on his features, be stood over the vic- tim of the accident, listening to his groans as if to the sweetest music. When the crowd of spectators had swelled to a closely packed circle William saw a violent commotion in the crowd opposite him.
 
Men were hurled aside like ninepins by the impact of some moving body that clove them like the rush of a tor- nado. With elbows, umbrella, hat-pin, tongue, and fingernails doing their duty, Violet Seymour forced her way through the mob of onlookers to the first row. Strong men who even had been able to secure a seat on the 5.30 Harlem express staggered back like chil- dren as she bucked centre. Two large lady spectators who bad seen the Duke of Roxburgh married and had often blocked traffic on Twenty-third Street fell back into the second row with ripped shirtwaists when Violet had finished with them. William Pry loved her at first sight. The ambulance removed the unconscious agent of Cupid. William and Violet remained after the crowd had dispersed.
 
They were true Rubberers. People who leave the scene of an accident with the ambulance have not genuine caoutchouc in the cosmogony of their necks. The delicate, fine flavor of the affair is to be bad only in the after-taste - in gloating over the spot, in gazing fixedly at the houses opposite, in hovering there in a dream more exquisite than the opium-eater's ecstasy. William Pry and Violet Sey- mour were connoisseurs in casualties. They knew bow to extract full enjoyment from every incident. Presently they looked at each other. Violet had a brown birthmark on her neck as large as a silver half-dollar. William fixed his eyes upon it. William Pry had inordinately bowed legs. Violet allowed her gaze to linger unswervingly upon them. Face to face they stood thus for moments, each staring at the other. Etiquette would not allow them to speak; but in the Caoutchouc City it is permitted to gaze with- out stint at the trees in the parks and at the physi- cal blemishes of a fellow creature.
 
At length with a sigh they parted. But Cupid had been the driver of the brewery wagon, and the wheel that broke a leg united two fond hearts. The next meeting of the hero and heroine was in front of a board fence near Broadway. The day had been a disappointing one. There had been no fights on the street, children had kept from under the wheels of the street cars, cripples and fat men in negligee shirts were scarce; nobody seemed to be inclined to slip on banana peels or fall down with heart disease. Even the sport from Kokomo, Ind., who claims to be a cousin of ex-Mayor Low and scatters nickels from a cab window, had not put in his appearance. There was nothing to stare at, and William Pry had premonitions of ennui. But he saw a large crowd scrambling and pushing excitedly in front of a billboard. Sprinting for it, he knocked down an old woman and a child carrying a bottle of milk, and fought his way like a demon into the mass of spectators. Already in the inner line stood Violet Seymour with one sleeve and two gold fill- ings gone, a corset steel puncture and a sprained wrist, but happy.
 
She was looking at what there was to see. A man was painting upon the fence: "Eat Bricklets - They Fill Your Face." Violet blushed when she saw William Pry. William jabbed a lady in a black silk raglan in the ribs, kicked a boy in the shin, bit an old gentleman on the left ear and managed to crowd nearer to Violet. They stood for an hour looking at the man paint the letters. Then William's love could be repressed no longer. He touched her on the arm. "Come with me," he said. "I know where there is a bootblack without an Adam's apple." She looked up at him shyly, yet with unmistakable love transfiguring her countenance. "And you have saved it for me?" she asked, trembling with the first dim ecstasy of a woman be- loved.
 
Together they hurried to the bootblack's stand. An hour they spent there gazing at the malformed youth. A window-cleaner fell from the fifth story to the sidewalk beside them. As the ambulance came clang- ing up William pressed her hand joyously. "Four ribs at least and a compound fracture," he whispered, swiftly. "You are not sorry that you met me, are you, dearest? "Me?" said Violet, returning the pressure. "Sure not. I could stand all day rubbering with you." The climax of the romance occurred a few days later. Perhaps the reader will remember the intense excitement into which the city was thrown when Eliza Jane, a colored woman, was served with a subpoena. The Rubber Tribe encamped on the spot. With his own hands William Pry placed a board upon two beer kegs in the street opposite Eliza Jane's residence. He and Violet sat there for three days and nights.
 
Then it occurred to a detective to open the door and serve the subpoena. He sent for a kinetoscope and did so. Two souls with such congenial tastes could not long remain apart. As a policeman drove them away with his night stick that evening they plighted their troth. The seeds of love bad been well sown, and had grown up, hardy and vigorous, into a - let us call it a rubber plant. The wedding of William Pry and Violet Seymour was set for June 10. The Big Church in the Middle of the Block was banked high with flowers. The populous tribe of Rubberers the world over is ram- pant over weddings. They are the pessimists of the pews. They are the guyers of the groom and the banterers of the bride. They come to laugh at your marriage, and should you escape from Hymen's tower on the back of death's pale steed they will come to the funeral and sit in the same pew and cry over your luck.
 
Rubber will stretch. The church was lighted. A grosgrain carpet lay over the asphalt to the edge of the sidewalk. Brides- maids were patting one another's sashes awry and speaking of the Bride's freckles. Coachmen tied white ribbons on their whips and bewailed the space of time between drinks. The minister was musing over his possible fee, essaying conjecture whether it would suffice to purchase a new broadcloth suit for himself and a photograph of Laura Jane Libbey for his wife. Yea, Cupid was in the air. And outside the church, oh, my brothers, surged and heaved the rank and file of the tribe of Rubberers. in two bodies they were, with the grosgrain carpet and cops with clubs between.
 
They crowded like cattle, they fought, they pressed and surged and swayed and trampled one another to see a bit of a girl in a white veil acquire license to go through a man's pockets while be sleeps. But the hour for the wedding came and went, and the bride and bridegroom came not. And impatience gave way to alarm and alarm brought about search, and they were not found. And then two big police- men took a band and dragged out of the furious mob of onlookers a crushed and trampled thing, with a wedding ring in its vest pocket and a shredded and hysterical woman beating her way to the carpet's edge, ragged, bruised and obstreperous. William Pry and Violet Seymour, creatures of habit, had joined in the seething game of the specta- tors, unable to resist the overwhelming desire to gaze upon themselves entering, as bride and bridegroom, the rose-decked church.
 
Rubber will out.

"Комедия любопытства"
 
Можно избежать смертоносного дыхания анчара, что бы ни говорили любители метафор; можно, если очень повезет, подбить глаз василиску; можно даже увернуться от Цербера и Аргуса; но ни одному человеку, будь он живой или мертвый, невозможно уйти от любопытного взгляда зеваки.

Нью-Йорк – город зевак. Много в нем, конечно, и таких людей, которые идут своей дорогой, сколачивая капитал и не глядя ни направо, ни налево, но есть и целое племя, очень своеобразное, состоящее, наподобие марсиан, единственно из глаз и средств передвижения.

Эти фанатики любопытства, словно мухи, целым роем слетаются на место всякого необычайного происшествия и, затаив дыхание, проталкиваются как можно ближе. Открывает ли рабочий люк, попадает ли под трамвай житель северной окраины, роняет ли мальчишка яйцо на тротуар, возвращаясь домой из лавочки, теряет ли дама мелкую монету, выпавшую из дыры в перчатке, увозит ли полиция телефон и записи скаковых ставок из читальни Ибсеновского общества, провалятся ли в подземку один-два дома или сенатор Депью выйдет на прогулку– при всяком счастливом или несчастном случае племя зевак, теряя разум, неудержимо стремится к месту происшествия.

Важность события не играет роли. С одинаковым интересом и увлечением они глазеют и на опереточную певичку, и на человека, малюющего рекламу пилюль против печени. Они готовы обступить тесным кругом и колченогого инвалида и буксирующий автомобиль. Они страдают манией любопытства. Это зрительные обжоры, которые наслаждаются несчастьем ближнего, захлебываются им. Они смотрят, глядят, пялятся, таращатся мутными рыбьими глазами на приманку несчастья, словно пучеглазый окунь.

Казалось бы, эти одержимые любопытством являют собой совсем неподходящую дичь для пламенных стрел Купидона, однако даже среди простейших трудно найти совершенно невосприимчивую особь. Да, прекрасная богиня романтики осенила своим крылом двух представителей племени зевак, и любовь проникла в их сердца, когда они стояли над распростертым телом человека, которого переехал фургон с пивом.

Уильям Прай первым прибыл на место. Он был знатоком по части таких зрелищ. Весь сияя от радости, он стоял над жертвой несчастного случая и внимал ее стонам, словно нежнейшей музыке. Толпа зевак плотно сгрудилась вокруг жертвы, и Уильям Прай заметил сильное движение в этой толпе как раз против того места, где он стоял. Какое-то стремительно несущееся тело рассекало толпу, словно смерч, отшвыривая людей в стороны. Орудуя локтями, зонтиком, шляпной булавкой, языком и ногтями, Вайолет Сеймур прокладывала себе дорогу в первый ряд зрителей. Силачи, которые без труда садились на гарлемский поезд в 5.30, отлетали, как слабые дети, столкнувшись с ней на пути к центру. Две солидные дамы, своими глазами видевшие свадьбу герцога Роксборо и не раз останавливавшие. Все движение на Двадцать третьей улице, после встречи с Вайолет отступили во второй ряд, оправляя порванные блузки. Уильям Прай полюбил ее с первого взгляда.

Карета «Скорой помощи» увезла бессознательного пособника Купидона. Уильям и Вайолет остались и после того, как толпа разошлась. Это были настоящие зеваки. Люди, которые покидают место происшествия вместе с каретой скорой помощи, лишены тех необходимых элементов, из которых состоит истинное любопытство. Тонкий букет события, его настоящий вкус можно распознать только напоследок – пожирая глазами место происшествия, разглядывая пристально дома напротив, замирая в мечтах, с которыми не сравнится бред курильщика опиума. Вайолет Сеймур, и Уильям Прай знали толк в несчастных случаях и умели извлекать из каждого события весь сок до последней капли.

Потом они посмотрели друг на друга. У Вайолет была коричневая родинка на шее, величиной с серебряные полдоллара. Уильям так и впился в нее глазами. У Прая были необыкновенно кривые ноги. Вайолет дала себе волю и смотрела на них, не отрывая взгляда. Они долго стояли лицом к лицу, глазея друг на друга. Этикет не позволял им заговорить, зато в Городе Зевак разрешается сколько угодно глядеть на деревья в парке и на физические недостатки ближних.

Наконец, они расстались со вздохом. Но пивным фургоном правил Купидон, и колесо, переехавшее чью-то ногу, соединило два любящих сердца.

Во второй раз герой и героиня встретились перед дощатым забором поблизости от Бродвея. День выдался крайне неудачный. Не было драк на улицах, дети не попадали под трамвай, калеки и толстяки в неглиже встречались очень редко; никто не выказывал склонности поскользнуться на банановой корке или упасть в обморок. Не видно было даже чудака из Кокомо, штат Индиана, который выдает себя за родственника бывшего мэра Лоу и швыряет мелочь из окошечка кеба. Глядеть было не на что, и Уильям Прай уже начинал томиться от скуки.

И вдруг он увидел, что перед щитом для объявлений, усиленно толкаясь и пихаясь, стоит целая толпа. Бросившись туда опрометью, он сшиб с ног старуху и мальчишку с бутылкой молока и с нечеловеческой энергией проложил себе дорогу в центр круга. Вайолет Сеймур уже стояла в первом ряду без одного рукава и двух золотых пломб, с вывихнутой рукой и сломанной планшеткой корсета, не помня себя от счастья. Она смотрела на то, что было перед нею. Маляр выписывал на заборе: «Ешьте галеты, от них ваше лицо округлится».

Увидев Уильяма Прая, Вайолет покраснела. Уильям, саданул под ребро даму в черном шелковом реглане, лягнул мальчишку, съездил по уху старого джентльмена и сумел протолкаться поближе к Вайолет. Они стояли рядом целый час, глядя, как маляр выписывает буквы. Потом Уильям не смог дольше скрывать свои чувства. Он дотронулся до ее плеча.

– Пойдемте со мной, – сказал он. – Я знаю, где сидит чистильщик сапог без кадыка.

Она бросила на него застенчивый взгляд, но этот взгляд светился несомненной любовью, преобразившей ее лицо.

– И вы приберегли это для меня? – спросила она, вся объятая смутным трепетом первого объяснения и любви.

Они вместе побежали к ларьку чистильщика и простояли больше часа, глазея на юного урода.

На тротуар перед ними упал с пятого этажа мойщик окон. Когда подъехала «Скорая помощь», давая сигналы, Уильям радостно пожал руку Вайолет.

– Четыре ребра по меньшей мере и сложный перелом, – быстро шепнул он. – Ты не жалеешь, что встретила меня, дорогая?
– Я? – сказала Вайолет, отвечая на его пожатие. – Конечно, не жалею. Я могла бы целый день стоять и глазеть рядом с тобой.

Спустя несколько дней их роман достиг высшей точки. Быть может, читатель помнит, какое волнение переживал весь город, когда негритянке Элизе Джейн надо было вручить судебную повестку. Все племя зевак глазело, не сходя с места. Уильям Прай своими руками положил доску на два пивных бочонка напротив того дома, где жила Элиза Джейн. Они с Вайолет просидели там три дня и три ночи. Потом одному сыщику пришло в голову, что можно открыть двери и вручить повестку. Он послал за кинетоскопом и так и сделал.

Две души с такими сродными стремлениями неминуемо должны были соединиться. Уильям Прай и Вайолет Сеймур обручились в тот же вечер, после того как полисмен прогнал их резиновой дубинкой. Семена любви пали на добрую почву, дружно взошли и расцвели пышным цветом.

Свадьба была назначена на десятое июня. Большая церковь была вся завалена цветами. Многочисленное племя зевак, рассеянное по всему свету, просто помешано на свадьбах. Это пессимисты на церковных скамьях. Они высмеивают жениха и издеваются над невестой. Они приходят потешаться над вашим браком, а если вам удается сбежать от Гименея на бледном коне смерти, они являются на похороны, садятся на ту же скамью и оплакивают ваше счастливое избавление. Любопытство – растяжимое понятие.

Церковь была ярко освещена. На асфальтовом тротуаре был разложен бархатный ковер, доходивший до самой мостовой. Подружки невесты расправляли друг другу ленты на поясе и перешептывались насчет невестиных веснушек. Кучера украшали свои кнуты белыми бантами и жалели, что время от выпивки до выпивки тянется так долго. Пастор размышлял о том, сколько ему заплатят, и соображал, хватит ли этих денег на новый костюм для него самого и на портрет Лауры Джейн Либби для его жены. Да, в воздухе реял Купидон.

И перед церковью, братья мои, волновались и колыхались тесные ряды племени зевак. Они стояли двумя сплошными массами, разделенные ковром и дубинками полицейских. Они толпились, как стадо, дрались, толкались, отступали и наступали и давили друг друга, чтобы увидеть, как девчонка в белой вуали приобретет законное право обыскивать карманы мужа, пока он спит.

Однако час, назначенный для свадьбы, наступил и прошел, а жениха с невестой все не было. Нетерпение сменилось тревогой, тревога привела к поискам, но героев дня нигде не могли найти. Тут вмешались в дело два дюжих полисмена и вытащили из разъяренной толпы зевак помятого и полузадохшегося субъекта с обручальным кольцом в жилетном кармане и громко рыдающую растрепанную женщину, всю оборванную и в синяках.

Уильям Прай и Вайолет Сеймур, верные привычке, смешались с буйной толпой зрителей, не устояв перед обуревавшим их желанием видеть самих себя в роли жениха и невесты входящими в убранную розами церковь.

Любопытство – то же шило в мешке.

O'Henry - William Sydney Porter

www.pseudology.org